Za besplatan javni prevoz u Beogradu ima novca, ali će nažalost to ponovo platiti sami građani. Iako je bilo i boljih predloga i boljih momenata za uvođenje besplatnog javnog prevoza, gradonačelnik Beograda je to odlučio da uradi po sopstvenom nahođenju čime će samo dodatno urušiti ceo sistem javnog prevoza u glavnom gradu.
Jedan od prvih ikada objavljenih tekstova na Mašini bavio se idejom besplatnog javnog prevoza za putnike i mogućnostima njene realizacije. Od tog teksta prošlo je više od deset godina, a ideja besplatnog javnog prevoza bila je duboko na margini tek retko spominjana u medijima i predstavljena u svega par istraživačkih radova. A onda je kao grom iz vedra neba odjeknula izjava gradonačelnika Beograda, da Beograd od 1. januara 2025. godine uvodi besplatni javni prevoz za sve kategorije građana.
Ideja da bi javni prevoz mogao da bude besplatan za putnike nije nova, često su je zagovarale leve i zelene partije i inicijative, kao ideju javnog prevoza koja bi doprinela slobodi kretanja, unapredila saobraćaj, smanjila društvene nejednakosti ali i blagotvorno uticala na kvalitet životne sredine. Svakako je najpoznatiji primer grada koji je uveo besplatni javni prevoz predstavlja Talin, kao prvi veliki grada u kome sistem besplatnog javnog prevoza za stanovnike funkcioniše više od desetak godina. Pre par godina Talinu se pridružio i Luksemburg kao prva država koja je uvela na celoj svojoj teritoriji besplatni javni prevoz. Pored Talina i Luksemburga više od sto gradova širom sveta ima u nekoj meri implementiran sistem besplatnog javnog prevoza, a sada je i Beograd odlučio da se priključi tim gradovima.
Ukoliko sve prođe prema najavi gradonačelnika Šapića, Beograd će postati najveći Evropski grad koji je uveo potpuno besplatni javni prevoz za sve kategorije putnika. Gradonačelnik se u svom obraćanju dosta referisao na Talin, ali je ipak izostavio da kaže da je do uvođenja ovakvog sistema u Talinu došlo nakon šire društvene diskusije, a ne kao u slučaju Beograda nakon odluke jednog čoveka ili male grupe ljudi. Takođe i Talin i Luksembur su imali dužu pripremu i najavu uvođenja sistema besplatnog javnog prevoza, dok bi u Beogradu sve moralo da se desi svega u desetak dana.
Nedostatak diskusije i učešća građana često doprinosi da ideje makar one bile i progresivne poput uvođenja besplatnog javnog prevoza budu nepopularne i odbačene od strane građana jer nisu mogli da učestvuju u njihovom donošenju. To je posebno moguće u ovom slučaju jer deluje da iako postoji dosta istraživanja i primera na ovu temu, predlog gradonačelnika nije dovoljno elaboriran i na prvi pogled deluje populistički.
Deluje kao da gradska vlast koja je kreirala do sada najveću gužvu u sabraćaju i dodatno urušila javni prevoz ovom idejom želi da pokrije sve dosadašnje loše poteze. A loših poteza je mnogo, od pokušaja rušenja starog savskog mosta, pravljenja kružnih tokova tamo gde im mesto nije, ukidanjem žutih traka, privatizacije većeg dela linija javnog prevoza sve do poslednjeg poteza kojim je najavljeno ukidanje standardnog reda vožnje i uvođenje takozvanog dinamičkog reda vožnje. Svi ovi potezi negativno su prihvaćeni od strane javnosti i deluje da gradonačelnik sada zloupotrebljava ideju besplatnog javnog prevoza kako bi spasao svoj imidž bez dubljeg promišljanja kako će ona biti implementirana.
U anketi na reprezentativnom uzorku koju je za potrebe istraživanja o perspektivama uvođenja besplatnog javnog prevoza u Beogradu radio Centar za zelene politike, kao dva glavna problem javnog prevoza izdvajaju se tačnost (pouzdanost u smislu dolaska u naznačeno vreme) i frekfentnost (učestalost polazaka), a za njima idu komfor i bezbednost. Deluje da će prva dva problema biti još dodatno produbljena uvođenjem takozvanog dinamičkog reda vožnje kojim će se legalizovati kašnjenje i nedolazak u određeno vreme. Sa druge strane iako gradonačelnik najavljuje potpunu obnovu voznog parka u Beograd već godinama nisu stigli novi trolejbusi i tramvaji iako su čak i gradskim budžetom već godinama planirane kupovine novih trolejbusa.
Komfor u prepunom autobusu postaje misaona imenica, dok je bezbednost ugrožena pre svega čestim samozapaljivanjem autobusa ali i ispadanjem delova koji ubijaju okolne pešake. Sa druge strane izgradnja metroa je ponovo odložena za još dve godine, a od silnih obećanih kilometara novih tramvajskih šina građani Beograda nisu videli ni jedan metar nove tramvajske mreže. I onda se u takvoj situaciji očekuje da uvođenje besplatnog javnog prevoza reši sve ove probleme.
A može biti dobro
Besplatni javni prevoz može biti jako dobra stvar kada je sistematski osmišljen i uparen sa merama koje dodatno unapređuju javni prevoz i merama koje destimulišu automobilski prevoz u gradu. Bez drugih mera besplatni javni prevoz može biti shvaćen kao način da se građani potkupe i normalizuju to što je sistem javnog prevoza u očajnom stanju. A da nisu zadovoljni javnim prevozom Beograđani su pokazali i u anketi koju je sprovela Evropska komisija, gde samo 44% ispitanika reklo je da je zadovoljno uslugama javnog saobraćaja. Dok je u anketi Centra za zelene politike samo 41% građana zadovoljno javnim prevozom, i ove brojke su među najnižim u Evropi, u rangu sa Tiranom gde je samo 29% ljudi zadovoljno javnim prevozom, za razliku od Beča 91% i Ciriha 95%.
Jedna kategorija koja možda ne koristi prečesto javni prevoz ali se savim sigurno biti zadovoljana ovom merom su poslodavci. Oni više neće morati da uplaćuju nakadu za prevoz svojim zaposlenima i time će uštedeti zbirno na nivou Beograda preko 130 miliona evra. Umesto da se uvede naknada za javni prevoz i iz ove takse koju bi plaćali poslodavci finansira javni prevoz, Grad Beograd se ovakvom merom odriče ovih sredstava u korist poslodavaca. A odrekao se Grad Beograd i puno para potpisivanjem pa raskidanjem ugovora sa „Kentkartom“, pa promenom tarifnog sistem kojim se gradonačelnik hvalio i pričao kako je podigao naplatu, da bi se na kraju ispostavilo da to i baš nije tako.
Novca za finansiranje sistema besplatnog javnog prevoza ima ali izgleda da će umesto poslodavaca za ovakav sistem najviše na kraju platiti građani, dok troškovi celokupnog održavanja javnog prevoza rastu usled loših javno privatnih partnerstava i privatizacije linija kao i delova sistema.
Pre samo par meseci na jednoj sličnoj konferenciji za štampu kao ovoj sa početka teksta gradonačelnik Beograda je najavio prefarbavanje javnog prevoza iz kako je on nazvao „soc-crvene“ u „nemanjićko“ plavu, samo ovaj potez koštaće Beograd više miliona evra. Inplementacija sistema besplatnog javnog prevoza, brzinski i bez dubljeg promišljanja mogla bi Grad Beograd a samim tim i sve njegove građane i građanke da košta mnogo, mnogo više ukoliko se nešto pogrešno uradi. A možda još gore osim plaćanja ovakva brzinska odluka može trajno naštetiti ideji besplatnog javnog prevoza, koja predstavalja ideju slobodne mobilnosti i socijalne pravde u gradu, pa će neki budući levi i zeleni odbornici i odbornice imati još više posla, kao da ih već ne čeka i previše.
Autor: Predrag Momčilović
Tekst je orginalno objavljen na portalu Mašina