Centar za zelene politike organizovao je prvu političku školu na temu Zelene politike i kampanje. Prva politička škola organizovana je na Divčibarama u trajanju od 31. marta do 2. aprila, i na njoj se okupilo četrdesetak aktivista i aktiviskinja.
Tokom škole obrađene su teme poput istorije zelene politike, zeleno-leve ideologije i politike, socijalne i ekološke krize i urbane mobilnosti. U drugom delu škole fokus je bio na praktičnim veštinama poput vođenja kampanje.
Učesnici i učesnice škole imali su priliku da slušaju predavanja i razgovaraju sa narodnim poslanicima iz Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd Đorđem Pavićevićem i Radomirom Lazovićem.
Posebno nam je drago što je deo prve političke škole bila i Amelija Vomak, dojučerašnja koliderka Zelene partije Engleske i Velsa. Amelija je pričala o svojim iskustvima iz lokalnih kampanja i kako što uspešnije organizovati kampanju od vrata do vrata.
Ova politička škola predstavlja prvi u nizu edukativnih događaja koji će Centar za zelene politike organizovati ove godine u cilju unapređenja znanja i boljeg razumevanja zelenih politika.
Obično se na pomen zelene politike prvo pomisli na ekologiju i zaštitu životne sredine, koje predstavljaju važan, ali ipak samo deo šire zelene politike. Ekološka mudrost, zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, unapređenje biodiverziteta i geodiverziteta stub su zelene politike, ali bez socijalnih i ekonomskih aspekta jedan stub ne može biti održivi oslonac.
Svi ekološki problemi sa kojima se danas susrećemo produkt su društvenog uređenja baziranog na stalnoj eksploataciji rada i prirodnih resursa, vođenog ideologijom bezgraničnog rasta. Danas se susrećemo sa ekološkim problemima koji su veći nego bilo kada u istoriji, klimatske promene možda su i najveća pretnja sa kojom se do sada ljudsko društvo suočilo. Uprkos eksponencijalnom materijalnom rastu koji je trebao da donese opšte blagostanje, još uvek nije rešeno pitanje gladi u svetu, dok nejednakosti prete da postanu rekordne, gde mali broj najbogatijih poseduje većinu globalnog bogatstva.
Zelene politike vidimo kao potencijal za socio-ekološko-ekonomsku transformaciju društva tako da postane održivije sa manje društvenih razlika. Ostajanje unutar biofizičkih granica uz zadovoljavanje osnovih socio-ekonomskih potreba svih stanovnika na planeti osnov su zelene politike.
Da bi se ova transformacija desila potrebno je društveno organizovanje bazirano na vrednostima saradnje i podrške, umesto kompeticije i saplitanja. Saradnja i solidarnost jedna su od osnovnih vrednosti zelene politike i na takav način želimo da gradimo Centar za zelene politike ali i društvo u celosti.
Kako bi se svačiji glas čuo i kako bi svako mogao da učestvuje, demokratiju vidimo kao osnov društvenog organizovanja. Demokratiju vidimo mnogo šire od samih izbora koji jesu važni ali nisu i jedini oblik demokratije koji treba praktikovati. Želimo da demokratiju praktikujemo u komšiluku, na radnom mestu, u sportskom klubu i u svim drugim prostorima i institucijama.
Zelenu politiku vidimo kao način da se dođe do toga da se usluge i roba proizvode zarad zadovoljenja potreba svih članova društva, na ekološki prihvatljiv način, a ne isključivo zarad profita. Ovakav način proizvodnje doveo bi do uvećanja slobodnog vremena uz podelu poslova. Više slobodnog vremena doprinelo bi boljem psihičkom i fizičkom zdravlju svih, uz cvetanje različitosti i kreativnosti.
Društvo u kome su zelene politike dominantne je drušvo u kome je briga na prvom mestu a ne profit. To je društvo u kome se najviše cene one oblasti koje doprinose boljitku svih članova. To je društvo gde svi imaju dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, gde su kultura i sport neprofitni i dostupni svima, gde se obrazovanje ceni i dostupno je svima bez obzira na godine, pol, rasu i klasu itd. U našoj viziji zelenih politika mobilnost najšire moguće shvaćena mora biti omogućena svima, ali i održiva tako da ne ugrožava životnu sredinu i tuđe slobode.
Svesni smo da zelene politike nije moguće implementirati u samo jednom, gradu, regionu ili državi. Jer kao što reke ne poznaju granice tako ni problemi sa kojima se susrećemo nisu samo lokalni već je za njihovo prevazilaženje potrebna saradnja sa svima koji se bore za slične ciljeve i imaju sličnu viziju budućnosti. Zato su međunarodna saradnja i internacionalizam neophodani kako bi napravili globalno održivo društvo.
Na kraju kako bi do promene došlo i kako bi zelene politike postale realnost potrebno je udruženo delovanje različitih društvenih grupa od udruženja građana, pojedinaca, akademije, sindikata, strukovnih udruženja do političkih partija i svih onih koji veruju da možemo živeti mnogo bolje u društvu jednakosti koje je u skladu sa ekološkim granicama.
Centar za zelene politike je udruženje građana koje se bavi obrazovanjem, informisanjem, razvojem i promocijom zelenih politika i zelene ideje.
Misija
Misija Centra za zelene politike je podrška kreiranju pravednog, demokratskog, ekološki i socijalno održivog društva. Društva koje je u skladu sa prirodom i u kome se priroda ne sagledava kao resurs već kao zajedničko dobro.
Delovanje
U svom radu Centar za zelene politike fokusiran je tri programske oblasti:
Obrazovanje za zelene politike
Razvoj zelene ideje
Podrška lokalnim grupama
U svom radu centar se rukovodi načelima kao što su ekološka mudrost, jednakost, dostojanstvo, solidarnost, socijalna pravda, održivost, inkluzivnost, demokratičnost i rodna ravnopravnost.
Centar za zelene politike se bavi:
Razvojem, kreiranjem i realizacijom obrazovnih programa u oblasti zelene ideje;
Organizacijom, stručnih skupova, savetovanja, seminara i drugih oblika edukacije;
Analizom, procenom i razvojem javnih politika, strategija i istraživanja;
Kreiranjem platformi za umrežavanje, diskusiju i osnaživanje građana, pokreta, medija i stručnjaka u cilju razvoja zelene ideje i jačanja zelenih politika;
Objavljuje knjige, časopise, naučne tekstove i druge publikacije u oblastima svog delovanja;
Sarađuje sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koje se bave zaštitom životne sredine, ljudskim pravima, ekonomskim pravima i zelenom idejom;
U Srbiji dno nikako nije apsolutna kategorija, čim ga dotaknete, ono se pomeri dublje. Takva je situacija i sa kvalitetom vazduha. Taman kada pomislite da ne može da bude zagađeniji dođe zima i pokaže da može. Ovo potvrđuje i sveže objavljeni izveštaj o kvalitetu vazduha za 2021. godinu, iza kojeg stoji Agencija za zaštitu životne sredine.
Izvori zagađenja i generalni kvalitet vazduha u Srbiji
Zakon o zaštiti vazduha i Uredba o određivanju zona i aglomeracija propisuju da se na teritoriji Republike Srbije kvalitet vazduha meri u tri zone i osam aglomeracija. Isti zakon prema nivou zagađenosti određuje tri kategorije: prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh; druga kategorija – umereno zagađen i treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.
Već ovde dolazimo do malog paradoksa, a to je da je u svih osam aglomeracija vazduh bio treće kategorije dok je u zonama Srbije i Vojvodine koje obuhvataju i ove aglomeracije kvalitet vazduha bio prve kategorije. Razlog ovom neslaganju je taj što Agencija za zaštitu životne sredine ukoliko nema mernih stanica i dostupnih podataka računa da je vazduh prve kategorije, dok je realnost radikalno drugačija. Gotovo na svakom mernom mestu gde se meri dovoljan broj zagađivača registrovano je prekoračenje zagađenja.
Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu
Kvalitet vazduha u svih osam gradskih aglomeracija pokazuje tendenciju pogoršanja kako vreme prolazi da bi u 2021. godini došli do toga da je vazduh svuda treće kategorije. Ovaj podatak pokazuje da se ne radi ni blizu dovoljno kako bi se unapredio kvalitet vazduha, već suprotno tome vazduh postaje sve zagađeniji kako vreme prolazi.
Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu
Kao glavni izvori zagađenja navedeni su za sumporove okside – energetika, za azotove okside – energetika i saobraćaj, a za suspendovane čestice – toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje. Prema podacima iz izveštaja tokom 2021. godine značajno se povećao udeo emisija suspendovanih čestica iz individualnog grejanja u odnosu na 2020. godinu ali razlozi nisu navedeni pa ostaje nepoznato šta je moglo da dovede do skoka od oko 15% iz ovog izvora uz smanjenje udela emisija iz svih drugih izvora.
Ukoliko se uzme u obzir ovaj podatak o izvorima emisija zagađenja onda mere poput subvencionisanja kupovine hibridnih i električnih automobila izgledaju još promašenijim jer prema izveštaju tek 5% emisija suspendovanih čestica dolazi iz drumskog saobraćaja. Uprkos tome Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo je dodatna sredstva za subvencije za električna i hibridna vozila. Prvobitno je bilo odobreno 150 miliona dinara, a pre par nedelja su odobrena dodatna sredstva.
Stanje kvaliteta vazduha po gradovima
Valjevo je ostalo ubedljivi šampion zagađenog vazduha i tokom 2021. godine. Kvalitet vazduha ne samo da je bio loš već je postao još gori, pa je za razliku od 145 dana sa prekomernim dnevnim zagađenjenjem PM10 česticama tokom 2020. godine, Valjevo sada stiglo do rekordnih 174 dana. Dok je maksimalna dnevna vrednost išla do 317 µg/m³, što je preko šest puta više od dnevne dozvoljene vrednosti.
Osim Valjeva vazduh je preko sto dana bio zagađen suspendovanim česticama i u Novom Pazaru 151 dana, Zaječaru 140 dana, Smederevu 146 dana, Popovcu 128 dana, Kosjeriću 102 dana. Svega na par mesta je broj dana sa prekomernim zagađenjem PM10 čestica bio manji od maksimuma koji propisuje zakon o kvalitetu vazduha. Prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti zagađenja detektovano je na svim mernim stanicama, a na većini je ono bilo preko 35 dana godišnje što prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha definiše zagađen vazduh. Ovi podaci još jednom potvrđuju da su suspendovane čestice PM10 i PM2.5 najznačajniji zagađivač vazduha u Srbiji.
Osim suspendovanim česticama vazduh je na pojedinim lokacijama zagađen i sumporovim ili azotovim oksidima. Naše termoelektrane najveći su emiteri sumporovih oksida, a nakon njih na red dolazi industrija pre svega vezana za topljenje metala. Tako i ove godine Bor ostaje crna tačka Srbije kada je u pitanju zagađenje sumpor-dioksidom, gde je na jednoj stanici došlo 19 puta do prekoračenja dnevnih vrednosti i 156 puta satnih vrednosti. Novi sistem za odsumporavanje delimično je doprineo da se smanji zagađenje vazduha u Boru, a očekuje se da će se modernizaciom topionice kvalitet vazduha dodatno popraviti. Ipak ostaje pitanje u kojim kapacitetima će modernizovana topionica raditi jer ukoliko se proizvodnja značajno poveća doći će i do povećanja zagađenja.
Dok zagađenje sumpor-dioksidom uglavnom dolazi iz energetike i industrije, zagađenje azot-dioksidom uglavnom je uzrokrovano drumskim saobraćajem i energetikom. Merna stanica u Beogradu u ulici Despota Stefana tokom 2021. godine zabeležila je prekoračenje godišnjih dozvoljenih vrednosti, 33 dana sa prekoračenjem dnevnih vrednosti i čak 178 prekoračenja satnih vrednosti, što je značano lošije u odnosu na 2020. godinu.
Osim uobičajnih zagađivača pojedina mesta su bila barem na dnevnom nivou zagađena i teškim metalima, poput olova, arsena, kadmijuma. Takođe je došlo do prekoračenja dozvoljenih vrednosti benzo(a)pirena na više mesta. Zagađenje se obično vezuje za hladniji deo godine ali ono je prisutno i tokom toplijih dana kada dominira zagađenje prizemnim ozonom. Tokom 2021. godine, prekoračenja maksimalne osmosatne vrednosti, 120 μg/m³, zabeležena su na većini stanica.
Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu
Zbirno gledano podaci iz Izveštaja pokazuju da kvalitet vazduha u Srbiji tokom 2021. godine nije bio bolji nego prethodnih godina, već nasuprot na većini mernih stanica detektovani su viši nivoi zagađenja.
Beograde, Beograde i tvoje su zagađene ulice
Na jednom od gostovanja na televiziji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da ne zna zašto je vazduh sada zagađen a poslednje četri godine nije bio zagađen. Izgleda da gradonačelnik ne živi u istoj realnosti kao i građani Beograda koji se već godinama žale na zagađenje vazduha. Pa čak i da ne veruje građanima gradonačelnik bi trebao da veruje vladinim agencijama kada objave izveštaje koji kažu da je vazduh u Beogradu u zadnjih pet godina zagađen.
Vazduh je u Beogradu tokom 2021. godine u 33% vremena bio zagađen, dok je 67% vremena bio nezagađen. Budući da je nemoguće tokom zagađenog dela godine zadržati dah, građani Beograda su osuđeni da trećinu vremena udišu vazduh koji doprinosi narušavanju njihovog zdravlja.
Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu
U tih 67% nezagađenog vazduha spada i onaj sa klasifikacijom „prihvatljiv“, kakav je bio polovinom tog perioda. Predstavljanjem prihvatljivog vazduha kao čistog vrši se jedna opasna normalizacija i umanjivanje problema, jer prihvatljivo nikako ne može da bude sinonim za čisto. Prihvatljivo može biti samo prelazno rešenje ka nečemu boljem i nikako ne sme da postane novo normalno.
Deluje da su se autori izveštaja o kvalitetu vazduha potrudili da nam na vizuelnom nivou učine zagađenje prihvatljivijim i da tako normalizuju stanje i nateraju nas da se pomirimo sa životom u kome je trećinu vremena vazduh zagađen. Na grafiku ispod su predstavljene pitice sa procentom zagađenog i nezagađenog vazduha na različitim mernim mestima u Beogradu. Ovakav način prikazivanja zagađenja vazduha je problematičan jer neupućenom oku može da deluje da je super što je zeleni deo uglavnom veći. A istina je da crveni deo uopšte ne bi trebao da se pojavljuje, i da je odgovornost vlasti da građani stalno dišu čist vazduh, a ne samo u 41% vremena kao što je slučaj u Velikim Crljenima nadomak Lazarevca.
Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu
Na kraju Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu nije doneo ništa radikalno novo samo je potvrdio ono što građani odavno znaju, a to je da je vazduh gotovo svuda zagađen. Sada ostaje da se vidi zašto mere koje bi trebalo da se preduzmu izostaju ili ne daju rezultata i koji je dugoročni plan za unapređenje kvaliteta vazduha.
