Spaljivanje budućnosti ili deo rešenja?

Evropska unija uvodi porez na ugljenik za uvozne robe i zabranjuje uvoz ruskog gasa. Srbija nema ugovor o dugoročnom snabdevanju gasom; domaćoj naftnoj industriji preti gašenje zbog sankcija Sjedinjenih Država prema ruskim kompanijama. U toku je rekordno loša hidrološka godina, dok se uvoz uglja nastavlja za potrebe starih elektrana nepoznate pouzdanosti, koje i dalje nezakonito zagađuju. Trenutni rizici po sigurnost snabdevanja, konkurentnost i ukupnu održivost su veliki i rastu.

Srbija nema razvojni plan, nema prostorni plan, niti strateške dokumente u oblasti šumarstva, a okvir za zaštitu prirode ostaje nedovršen. U ovom kontekstu, pitanje biomase postaje ogledalo šire nesposobnosti društva da planira. 

Nadamo se da ovaj tekst može da podstakne razmišljanje budućih donosilaca odluka i društvenih aktera o tome  da li bi i kako biomasa mogla da bude deo održive budućnosti. Kao što ćete videti u tekstu, upotreba biomase ne može da bude samo pitanje energetske politike.

Gde smo: lažni bilansi i predugo čekani bilansi

U 2023. godini čvrsta biomasa je bila zaslužna za 10% ukupnog snabdevanja svim vidovima energije u Srbiji. Godine 2019. taj procenat je iznosio 7%. Srbija je 2020. „povećala“ svoj udeo obnovljivih izvora jednostavno dodajući više već spaljenog drveta u statistiku, bez ijedne stvarne promene u politici, tehnologiji ili obimu korišćenja. Za većinu ljudi u Srbiji drvo nije „obnovljiva energija“, ono je osnovni način da se preživi zima. Preko 1.850.000 stanova u Srbiji se prema popisnim podacima grejalo na ogrevno drvo 2022. godine. Njihove peći i kotlovi sagorevaju milione tona drveta, ali i zdravlje onih koji udišu dim. Milioni tona drveta bi se mogli preusmeriti u druge tokove ukoliko bi se unapredila efikasnost ove vrste grejanja. Moderni oblici bioenergije imaju zanemarljiv udeo u elektroenergetskom sistemu i sistemima daljinskog grejanja.

Prema podacima Nacionalne inventure šuma iz 2023. godine, Srbija ima oko 7.000 km² više šuma nego što se ranije znalo, čak 54% više drvne mase i 58% veći godišnji prirast. Ovakve promene u javno dostupnim podacima o količinama drveta u šumama pokazuju da su naše javne politike u ovim oblastima bile nedovoljno informisane.

Izdanačke šume (niskokvalitetne šume, koje se regenerišu iz panjeva) pokrivaju oko dve trećine ukupne površine šuma u Srbiji. One su manje produktivne i njihova rasprostranjenost ograničava bilo koju vrstu društvene koristi, koja bi se mogla dobiti sa ovih ogromnih površina.

Privatne šume čine 58% ukupne površine, a njihovi vlasnici (između 500.000 i 800.000) poseduju vrlo male parcele, više od 60% njih ima parcele manje od tri hektara. To otežava objedinjeno upravljanje, planiranje i primenu politika na nacionalnom nivou.

Napredak u održivoj upotrebi šumske biomase za energiju u Srbiji zahteva realno sagledavanje trenutnog stanja tradicionalne upotrebe biomase, koja i dalje ima negativne ekološke, društvene i ekonomske posledice. Dalji razvoj treba da se oslanja na razumevanje postojećih poslovnih praksi i značajnog potencijala šumarskog sektora, kao i na potrebu za dugoročnom obnovom degradiranih i niskokvalitetnih šuma. Srbija je bogata lošim šumama na dobrom zemljištu. U Srbiji postoje prostrane površine marginalnog i niskokvalitetnog zemljišta, koje se mogu koristiti za energetske zasade kratke ophodnje.

Gde su neki drugi: najveća evropska energetska postrojenja koja koriste biomasu

Britanska elektrana Drax u Selbiju, u Severnom Jorkširu, najveće je postrojenje na svetu koje koristi biomasu za proizvodnju električne energije. Od 2013. do 2018. godine, četiri jedinice  na ugalj ukupne snage od 2.580 MW konvertovane su na sagorevanje drvnih peleta. Danas Drax proizvodi oko 14 TWh električne energije godišnje (oko 40% ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije), ali troši više od sedam miliona tona peleta, od čega preko 80% uvozi, najviše iz SAD i Kanade.

Britanska vlada obezbeđuje značajne subvencije za biomasu, samo Drax je do sada primio više od 6,5 milijardi funti, a brojni stručnjaci i organizacije upozoravaju da je to sporno rešenje. Istrage medija, uključujući BBC, otkrile su da deo drveta koje Drax koristi potiče iz primarnih šuma Kanade. 

Vlada je 2023. godine najavila strože propise i smanjenje subvencija. Novi okvirni dogovor sa elektranom Drax uvodi više zahteve u pogledu održivosti i prepolovljava subvencije. Ni vlada, ni regulator nemaju razrađene planove kako da sprovedu strože standarde održivosti.

Elektrana Polaniec Green Unit u Poljskoj jedna je od najvećih elektrana na biomasu u Evropi, sa kapacitetom od oko 200 MW, nastala konverzijom postrojenja na ugalj 2013. godine. Oko 80% goriva čini drvna biomasa, dok ostatak dolazi iz poljoprivrednih ostataka i agrobiomase. Trošak prelaska iznosio je oko 1.250 evra po kilovatu instalirane snage, što je među najvišim ulaganjima te vrste u Evropi.

Elektrana radi uz visok faktor iskorišćenosti (oko 70%), ali njeno poslovanje opterećuju i rizici snabdevanja gorivom. Najveći deo goriva za rad elektrane, za razliku od Drax elektrane, obezbeđuje se iz lokalnih izvora snabdevanja, ali uvoz pokriva deo potrebnog goriva.

Finska je primer zemlje koja je razvila lokalno zasnovane energetske sisteme na biomasu. Tri velike elektrane – Alholmens Kraft, Keljonlahti i Kaukaan Voima, pokazuju kako integracija industrije drveta, celuloze i energetike može stvoriti visoko efikasan sistem zasnovan na principima cirkularne bioekonomije. Vlasništvo nad postrojenjima za proizvodnju energije u Finskoj dodatno podstiče održivost, vlasnici su često i potrošači energije i snabdevači gorivom ili su vlasnici gradovi i opštine. 

UPM-Kymmene Oyj (UPM) je finsko preduzeće od svetskog značaja u industriji papira, celuloze i biomaterijala. Njegov vlasnik je drugo preduzeće, čiji su akcionari ujedno i korisnici energije: industrijske i energetske kompanije Finske. Njegove fabrike, poput onih u Pietarsaari i Lappeenranti, u potpunosti su integrisane sa obližnjim elektranama na biomasu, formirajući zatvoren sistem, u kojem se drvni otpad koristi kao gorivo, a proizvedena energija vraća u proizvodni proces; i primeri su održive industrijske simbioze i cirkularne bioekonomije karakteristične za Finsku.

Snabdevanje drvne biomase za energiju u Finskoj potiče iz tri glavna toka: energije drveta iz šume, sporednih tokova iz industrije celuloze i sporednih tokova iz drvne industrije.

Maksimalna održiva količina seče u Finskoj određuje se pomoću alata za planiranje šuma MELA, koji razvija Institut za prirodne resurse Finske (Luke). Ovaj model uključuje simulaciju rasta šuma i optimizaciju na nivou celih ekosistema. Ranije verzije metode nisu uključivale ograničenja održivosti vezana za vrste drveća, metode seče, starosne strukture stabala ili odnos rasta i eksploatacije jer je cilj bio da se efikasno iskoriste dinamičke promene u strukturi šuma.

Procene Instituta pokazuju da su ponori ugljenika u finskim šumama manji nego što se ranije procenjivalo, Finski šumski ponori se već deset godina smanjuju, uglavnom zbog porasta obima seče i starenja šuma koje usporava njihov rast. 

Biomasa u Finskoj – nove tehnologije

Finska fabrika Äänekoski Bioproduct Mill, u vlasništvu kompanije Metsä Fibre Oy (deo Metsä Group), predstavlja najveću investiciju u istoriji finske drvne industrije i primer potpuno zatvorenog energetskog sistema bez upotrebe fosilnih goriva. Metsä Group je u vlasništvu Metsäliitto Cooperative, zadruge koju čini više od 90.000 finskih vlasnika šuma. Svaki član poseduje deo kapitala, učestvuje u odlučivanju i ostvaruje direktnu ekonomsku korist od održivog upravljanja šumama. Na taj način, sistem vlasništva pospešuje demokratsko upravljanje, lokalni prihod i reinvestiranje u zajednice.

Puštena u rad 2017. godine, fabrika koristi isključivo nusproizvode prerade drveta –  crni lug, koru, piljevinu i druge biogene ostatke, kao izvor energije za sopstvenu proizvodnju. Toplota, para i električna energija, koje se stvaraju u procesu prerade celuloze, zadovoljavaju sve energetske potrebe postrojenja, dok se višak električne energije isporučuje u mrežu. Od 2020. godine, Äänekoski generiše oko 2,4 TWh obnovljive energije godišnje, čime samostalno doprinosi finskoj proizvodnji struje iz biomase.

Fabrika koristi regenerativne kotlove (recovery boilers) i sistem, u kojem se energija iz crnog luga i drvenih ostataka pretvara u toplotu i električnu energiju uz maksimalnu efikasnost i gotovo bez emisija gasova sa efektom staklene bašte. 

Na krajnjem severu Finske, u gradu Kemi, u avgustu 2023. godine počela je sa radom nova Metsä Fibre Kemi Bioproduct Mill, takođe u vlasništvu Metsä Group. Ova investicija, vredna oko 2,6 milijardi evra, predstavlja najveći industrijski projekat u istoriji Finske i prvi bioproizvodni pogon sa nultim korišćenjem fosilnih goriva. Poput Äänekoskija, i Kemi funkcioniše u okviru zadružnog modela vlasništva, koji spaja hiljade malih šumoposednika, lokalne opštine i industrijske partnere. 

Fabrika proizvodi oko 1,5 miliona tona celuloze godišnje, ali i više od 2 TWh obnovljive energije (količina približno jednaka budućoj proizvodnji nove elektrane u Kostolcu). Kao i u Äänekoskiju, energija se proizvodi iz nusproizvoda prerade drveta, a proces je samoodrživ. U sistemu fabrike, svi tokovi otpada se ponovo koriste, kora i crni lug za energiju, pepeo za đubrivo, dok se lignin i biogoriva koriste u daljnjoj industrijskoj preradi. Fabrika koristi savremene regenerativne kotlove koji sagorevaju crni lug i biomasu, povezane sa kogeneracionim sistemom visoke efikasnosti, čime se postiže potpuna energetska samodovoljnost i gotovo nula emisija CO₂.

Evropski okvir – RED III i granice održivosti biomase

Najnoviji okvir politike Evropske unije, potvrđen usvajanjem Direktive o obnovljivoj energiji (RED III), značajno pooštrava kriterijume održivosti kako bi se smanjio rizik od neodržive proizvodnje bioenergije i zaštitili šumski ekosistemi. Direktiva uvodi obaveznu primenu „kaskadnog principa”, odnosno pravila prema kojem se drvna biomasa koristi po svom najvećem ekonomskom i ekološkom doprinosu.

Prema tom principu, drvo se najpre koristi za proizvode dužeg veka trajanja, zatim se ponovo upotrebljava i reciklira, a tek na kraju sagoreva za energiju ili odlaže kao otpad. Cilj je da se spreči bespotrebno spaljivanje drveta i da se ovaj resurs upotrebi tamo gde stvara najveću društvenu i ekološku vrednost.

Pored kaskadnog principa, RED III dodatno jača kriterijume održivosti radi zaštite biodiverziteta i prirodnih staništa. Uvodi se definicija tzv. „no-go“ područja ili zona u kojima se biomasa ne sme sakupljati.

Novi propisi zahtevaju da se šume ne pretvaraju u plantaže, da se izbegavaju velike čiste seče, da se ne koriste panjevi i korenje, kao i da se ne narušavaju primarne i starije šume. Države članice više ne mogu davati finansijsku podršku za korišćenje trupaca, panjeva ili korenja u energetske svrhe. Ove odredbe treba da značajno pojačaju zaštitu prirodnih staništa i biodiverziteta u odnosu na prethodnu verziju direktive (RED II).

Direktiva, takođe, precizira da se biogoriva, biotečnosti i goriva iz šumske biomase mogu računati kao obnovljivi izvori energije samo ako potiču iz zemalja koje imaju zakonske okvire i nadzorne mehanizme za kontrolu seče i očuvanje šuma. 

Treći važan novitet RED III odnosi se na ograničavanje državne podrške za elektrane na šumsku biomasu i snižavanje praga snage za primenu kriterijuma održivosti. Državama članicama više nije dozvoljeno da odobravaju nove ili produžene subvencije za elektrane koje proizvode isključivo električnu energiju iz šumske biomase (osim u posebnim slučajevima).

Takođe, prag snage za postrojenja koja moraju ispunjavati kriterijume održivosti smanjen je sa 20 MW na 7,5 MW, a uveden je i novi prag za postrojenja koja proizvode gasovita goriva iz biomase. To praktično znači da će gotovo sva veća postrojenja, koja koriste biomasu, bilo za struju, toplotu ili hlađenje, morati da ispune stroge ekološke uslove i kriterijume smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

RED III uvodi i obavezne ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ove obaveze važe i za postojeća i za nova postrojenja, bez obzira na to da li su izgrađena pre ili nakon stupanja direktive na snagu. Propisani procenti ušteda i rokovi za njihovo ostvarivanje razlikuju se u zavisnosti od vrste goriva, datuma početka rada postrojenja i njegovog kapaciteta, ali osnovni cilj je jasan: svaka instalacija koja koristi biogoriva, biotečnosti ili goriva iz biomase, mora dokazati značajno smanjenje emisija CO₂ u poređenju sa fosilnim gorivima.

Na taj način, Evropska unija jasno poručuje da biomasa više nije automatski „zelena“ energija, već mora dokazati svoj doprinos klimatskim ciljevima kroz merljive, proverljive rezultate.

Najnovija Direktiva Evropske unije o obnovljivoj energiji (RED III) jasno propisuje da se politika korišćenja biomase za energiju mora ugraditi u nacionalne planove za energetiku i klimu. Podrška bez javne politike neće biti moguća.

Šta dalje?

Donosioci odluka i naučnici prepoznaju da su različiti sistemi vrednosti, pogledi na svet i etička shvatanja prirodnih resursa i njihovog upravljanja, suštinski, deo javne rasprave.
Međutim, ova pitanja se ne mogu rešiti samo dodatnim naučnim istraživanjima jer je i sama nauka društveni proces u kojem su izbori vrednosti i subjektivne procene neizbežni.

Srbija nije izuzetak. Put ka održivom korišćenju šumske biomase za energiju, koje bi doprinelo smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapredilo sigurnost snabdevanja, omogućilo zapošljavanje u povezanim granama i istovremeno očuvalo biodiverzitet, traži da se naprave brojni kompromisi i da se odgovori na mnoge izazove. 

Ključni principi, koji će budućem srpskom društvu — koje će solidarnost i slobodu svojih građana graditi na znanju, uvažavanju i odgovornosti — omogućiti donošenje politike održivog korišćenja biomase za energetske potrebe, uključuju i sledeće:

• političku volju i strateško usmerenje;
• razvoj znanja i kapaciteta i prikupljanje podataka;
• donošenje odluka utemeljeno na znanju i merenju rezultata;
• transparentno upravljanje i uključivanje javnosti.

Aleksandar Macura je suosnivač i programski direktor RES fondacije i analitičar za javnu politiku u oblastima energetike, klime i kvaliteta vazduha, sa velikim iskustvom u analizi i kreiranju javne politike, projektnom i programskom menadžmentu.

Ilustracija: Nataša Milošević