O vazduhu kad mu vreme nije – „manje“ važni zakoni

Skupština Srbije usvojila je novi zakon o zaštiti vazduha, ovaj zakon kao i mnogi drugi usvojen je u sred juna kada je fokus na temu vazduha najmanji. Deluje da Srpska napredna stranka koristi višemesečnu usmerenost javnosti na proteste da kroz skupštinsku proceduru provuče različite manje ili više problematične zakone kako bi ozakonila delovanje poput zagađenja iz namenske industrije ili odobrila nova zaduživanja zarad kupovine vojnih aviona. Leto je tek na početku i čini se da nas čeka još novih izmena od širenja Beograda na vodi, do legalizacije netransparentnosti kada je u pitanju EXPO.

Obično se kaže da je zagađenje vazduha tema koja je aktuelna od oktobra do marta, kada je kvalitet vazduha najlošiji, kada građani mogu i bez merenja da osete kako ih grebe grlo, a oči peku od zagađenja. Tokom zime se najviše i piše o kvalitetu vazduha, gotovo svi protesti koji su zahtevali čist vazduh bili su organizovani u ovom periodu, a čak i izveštaj agencije za životnu sredinu o kvalitetetu vazduha sa gotovo godinu dana zakašnjenja se objavljuje u ovom periodu. Izgleda baš zato je odlučeno da se o zakonu o vazduhu glasa sredinom juna, kako bi sve prošlo ispod radara javnosti jer ko je još lud da se bahće zakonom o vazduhu u junu kada imamo veće probleme.

Upozoravale su organizacije civilnog društva još u januaru da predlog novog zakona ne otklanja suštinske uzroke zagađenja, da je vremena za javnu raspravu premalo i da deluje da se zakon donosi samo kako bi se delimično uskladio sa direktivama Evropske unije, a ne da bi se unapredio kvalitet vazduha. A zagađenje vazduh svake godine prevremeno ubije barem 11.000 ljudi kako se navodi u programu zaštite vazduha usvojenom pre par godina, dok se broj izgubljenih radnih dana meri u milionima, a prijema u bolnice zbog kardio-vaskularnih i respiratornih tegoba je na destine hiljada.

Odgovornost za izradu planova i izveštavanje o njima i dalje ostaje na lokalnim samoupravama. Ova decentralizacija u teoriji, u praksi se često pretvara u noćnu moru jer su opštinski i gradski budžeti relativno skromni i teško je u njih umetnuti izradu planova, a još teže naći novac za mere za unapređe kvaliteta vazduha na lokalnom nivou. Takođe zakon naglašava da je obavezno izveštavanje o sprovođenju planova ali nema nikakvih posledica ako se ovi planovi ne sprovode.

Čini se da će ova mera opet ostati mrtvo slovo u zakonu sve dok ne dođe do stvarne decentralizacije i uvećanja kapaciteta lokalnih samouprava, često se dešava da osoba na lokalu koja treba da bude zadužena za kvalitet vazduha ima još nekoliko radnih zadataka, pa kvalitet vazduh ostaje zadnja rupa na svirali. Uz to oko 2.5 miliona građana Srbije i dalje živi u sredinama gde nema kontinuiranog državnog merenja kvaliteta vazduha, pa se zato sve više ljudi okreće građanskim merenjima kako bi barem okvirno saznali kakav je kvalitet vazduha u njihovom mestu.

Odbrana i zaštita

Novina u zakonu o zaštiti vazduha je da se iz ovog zakona izuzimaju pravna lica i preduzetnici koji sprovode aktivnosti i poslove za potrebe odbrane zemlje. Oni neće morati da planiraju troškove za zaštitu vazduha, niti da prate uticaj svojih aktivnosti na kvalitet vazduha, kao ni da sprovode druge mere predviđene ovim zakonom. Ovim se otvara veliki prostor za skrivanje zagađenja, jer svako ko dobije potvrdu da je bitan za odbranu zemlje može slobodno da nastavi da zagađuje. Ova mera možda ima smisla kada se država nalazi u ratnom ili vanrednom stanju ali u mirnodopsko vreme može samo biti zloupotrebljena.

Bojazan je da će namenska industrija dobiti ovo izuzeće i time nastaviti da zagađuje, dok se oružje i municija iste te namenske industrije prodaje državama koje čine genocid na stanovništvom i ekocid nad životnom sredinom.

Velika je verovatnoća da će Krušik, kao pojedinačno najveći zagađivač u Valjevu, gradu koji je po podacima Agencije za zaštitu životne sredine ima najlošiji kvalitet vazduha i gde su dnevne dozvoljene vrednosti prekoračene čak 149 dana tokom 2023. godine, biti izuzet iz ovog zakona. Prema podacima udruženja građana iRevolucija, Krušik je odgovoran za do 25 odsto aerozagađenja u Valjevu, i tokom zimskog perioda dnevno utroši do 80 tona sirovog lignita i tri tone mazuta.

Krušik je samo primer, sa ovakim zakonskim predlogom moguće je da gotovo svaki zagađivač bude izuzet samo ako nabavi potvrdu od ministarstva odbrane. Ako bude mogao Krušik, ne bi bilo čudno da izuzeće zatraže i termoelektrane jer je proizvodnja električne energije značajnija za odbranu i sigurnost zemlje nego proizvodnja oružja. Pa se tako može desiti da iz zakonona o zaštiti vazduha bude izuzet najveći zagađivač, koji već godinama prekomerno zagađuje, za šta postoje i sudske presude.

Kada smo kod termoelektra u zakonu se taksativno nabrajaju planovi i programi koji bi trebali da budu instrumenti u zaštiti vazduha i u tom nabrajanju se pominje i Nacionalni plan za smanjenje emisija zagađujućih materija iz starih velikih postrojenja, ali se nakon toga nigde preciznije ne reguliše niti razrađuje, iako se svi drugi planovi dosta detaljno definišu ovim zakonom. Što znači da će se dodatno nastaviti sa ignorisanjem zagađenja iz termoelektrana, i posledica po zdravlje ljudi.

Pokušali su opozicioni poslanici i poslanice da ukažu na sve ove manjkavosti ovog zakona, ali svi podneti amandmani su kao po običaju glatko odbijeni. Jedna od retkih dobrih stvari je da su napokon i predstavnici skupštinske većine priznali da je zagađenje vazduha veliki problem i da se na njemu mora raditi, mada trebale su im godine da prevale put od negiranja zagađenja do detektovanja problema.

Nova ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov deluje dosta informisanije o temi vazduha u odnosu na njenu prethodnicu Irenu Vujović, ali i dalje brani pogrešne politike poput subvencija za električna vozila za koje je 2024. bilo namenjeno 170.000.000 dinara u budžetu, čak 40.000.000 dinara više nego za smanjenje zagađenja koje potiče iz individualnih ložišta iako se sva odgovornost za zagađenje prebacuje na pojedince.

Leto je po običaju vlasti u Srbiji vreme kada se donose svi zakoni i planovi koji bi mogli da izazovu otpor, sve u nadi da će proći neprimećeno ili da će neko reći „ne skreći pažnju sa drugog bitnog pitanja“. Studentska borba jeste verovatno najvažnije pitanje koje će biti aktuelno ovog leta, ali to ne znači da treba da izgubimo fokus i da nismo sposobni da ispratimo i druga dešavanja jer će naprednjaci probati da proguraju što je moguće više stvari koje će njima omogućiti zaradu, a ljudima u Srbiji dodatno unazaditi kvalitet života.

Tekst je originalno objavljen na portalu Mašina