Borba protiv trole, borba protiv socijalizma

Novo javno-privatno partnerstvo dodatno će umanjiti kapacitete Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), koje gubi još šest linija, povećati izdatke grada, a čini se da neće rešiti ekološke i saobraćajne probleme. Ovom odlukom nastavlja se borba gradonačelnika Šapića protiv javnog prevoza u Beogradu.

“Joca vozi trolejbus“, simpatična je kratka pričica za decu, koja opisuje dečaka Jocu koji je opsednut trolejbusima. Nakon što odluka o ukidanju trolejbuskih linija stupi na snagu ostaje pitanje hoće li neke buduće Joce znati uopšte šta je trolejbus ili će im to biti samo neka retka saobraćajna „zverka“ koju mogu videti ako budu dovoljno bogati da putuju u inostranstvo.

Puno generacija malih Joca i druge dece odraslo je uz trolejbuse. Prvi trolejbus pojavio se na ulicama Beograda davne 1947. godine, vozeći putnike od Slavije do Kalemegdana. Ovo je danas zanimljivo kada znamo da je ulica Kralja Milana, kroz koju je išla prva linija, postala zabranjena zona za trole, jer su linije skraćene do Slavije, čime su mnogi putnici primorani da presedaju kako bi stigli do centra grada.

Nekada su postojale trolejbuske linije od Zelenog venca do različitih lokacija u Zemunu, kao i do paviljona na Novom Beogradu. Neke od tih linija ugašene su, dok su druge zamenjene autobuskim linijama, uglavnom početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Pogrešnost ovih odluka pokazala je naftna kriza iz sedamdesetih koja je pogodila i Jugoslaviju, značajno podigavši cene goriva. Zato se osamdesetih godina prošlog veka došlo do novog širenja trolejbuske mreže, tada su uspostavljajene gotovo sve linije koje su i danas aktivne.

Autor: “Trolejbus Beograd Studentski trg” by Aleksandar Izvor: CC BY-SA 3.0.

“Na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 24. decembra, odbornici većine koju čine SNS i SPS podržali su predlog gradonačelnika Šapića i usvojili odluku da se kroz realizaciju javno-privatnog…”

Predrag Momčilović

A može i drugačije

Prema jednoj od sobraćajnih definicija, metropole se odlikuju i diverzifikovanim sistemom prevoza putnika. Kako grad raste, raste i potreba za javnim prevozom i ona se obično prvo zadovoljava tako što se uvede autobuski saobraćaj, a onda kao nadogradnja idu drugi vidovi saobraćaja koji su ekološkiji, mogu da prevezu više putnika i brže se kreću kroz grad. Izgleda da u Beogradu ovaj proces ide suprotnim smerom pa se od metropole pretvara u grad čiji je sistem javnog prevoza gotovo isključivo zasnovan na autobuskom transportu, koji pri tome sve više prelazi u ruke privatnih partnera.

Nekako su prednosti trolejbusa olako zaboravljene u predogu odluke za njihovo ukidanje, a samo se navode njihove mane. Jedana od glavnih mana koju je i sam gradonačelnik naveo je to što njihove žice vizuelno ruže Beograd. Ako je ovo glavni problem onda živimo u jednom od najuređenijih gradova koji nema problem sa svim vrstama usputnih reklama i bilborda, sa divljom gradnjom, sa parkiranjem na svakom mogućem mestu, već samo sa žičanom mrežom za trolejbuse. A slična i još nekorisnija mreže koju ostavljaju internet operateri ali i električna mreža prisutna je gotovo svuda samo kad se malo odaljite iz centra grada. Novi modeli trolejbusa imaju rešenje i za ovaj problem kao i za problem promene rute jer se u njih mogu ugraditi male baterije koje daju autonomiju u vožnji za određeni broj kilometara.

Tekst je originalno objavljen na portalu Mašina ↗