Novi zakon o zaštiti vazduha ne otklanja suštinske uzroke zagađenja

Udruženja izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti i ograničene mogućnosti javnosti i stručnih aktera da učestvuju u procesu izrade novog Zakona o zaštiti vazduha. Uprkos njegovom značaju za zdravlje i kvalitet života građana Srbije, proces donošenja zakona nije sproveden u skladu sa važećim propisima, dok predložene izmene ne rešavaju ključne probleme u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha, pravovremenog reagovanja na incidente, nadzora i sankcionisanja zagađivača.

Nepoštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti

Javna rasprava o Nacrtu zakona, započeta 15. januara 2025. godine, organizovana je uz poštovanje minimalnih standarda za uključivanje javnosti. Imajući u vidu ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Srbiji, smatramo da period od 20 dana nije dovoljan za sveobuhvatnu analizu i diskusiju o predloženim rešenjima i da organizovanje samo jedne, hibridne javne prezentacije u Beogradu nije dovoljno. Prema poslednjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, pripremljenom od strane Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je prekomerno zagađen u više od 20 gradova i opština širom Srbije, dok je prezentacija organizovana samo u Beogradu.

Ključni problemi koji ostaju nerešeni

Uprkos novom zakonskom okviru, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha i dalje ostaju nerešena:

1. Lokalni monitoring kvaliteta vazduha
Predloženi Nacrt zakona i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg, sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija u vazduhu.

2. Merenja posebne namene u hitnim situacijama
Novi zakon predviđa rok od čak pet dana za nadležne organe da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene u slučaju ekoloških incidenata, poput požara na deponijama, a proces odlučivanja nepotrebno komplikuje. U praksi, to znači da merenje može biti sprovedeno tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja, kada su koncentracije zagađujućih materija već vraćene u dozvoljene granice.

3. Nacionalni plan za smanjenje emisija
Predloženo je brisanje odredaba koje definišu ovaj ključni instrument za smanjenje zagađenja iz termoelektrana. Ovaj predlog je naročito problematičan imajući u vidu da termoelektrane ,,Elektroprivrede Srbije” već sedam godina emituju četiri do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog čime ugrožavaju zdravlje građana.

Autor: “Trolejbus Beograd Studentski trg” by Aleksandar Izvor: CC BY-SA 3.0.

Građani zaslužuju bolji zakon

Građanima i građankama Srbije potreban je zakon koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno zadovoljava zahteve za usklađivanjem sa EU zakonodavstvom. Evropska unija je 2024. usvojila novu Direktivu o kvalitetu vazduha a Ministarstvo zašttie životne sredine tek sada pred javnost stavlja novi zakon kojim se tek delimično obezbeđuje usklađenost sa Direktivom iz 2008. godine. Podaci o zagađenju i efektima po zdravlje ljudi dovoljno govore o tome šta je urađeno u prethodnih 16 godina.

Potpisnice saopštenja:

Beogradska otvorena škola, Beograd
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Beograd
Društvo mladih istraživača, Bor
Novi put, Kraljevo
Lokalni odgovor, Valjevo
Tim 42, Leskovac
Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem), Beograd
Centar za unapređenje životne sredine, Beograd
Centar modernih veština, Beograd
Centar za zelene politike, Beograd
Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad
Ministarstvo prostora, Beograd
Mladi istraživači Srbije, Beograd
Nacionalna ekološka asocijacija, Beograd
Nova planska praksa, Beograd
Kraljevački razvojni centar, Kraljevo
Regionalna asocijacija vlsnika privatnih šuma „Omorika“, Priboj
RES fondacija, Beograd
Zeleni talas, Čačak
WWF Adria – Srbija, Beograd

Tekst je originalno objavljen na portalu Mašina ↗