COP30 je iza ugla, a gde su nacionalni klimatski planovi?

Tokom nedavnog zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku krajem septembra, održan je i samit o klimatskim promenama na kom su Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, Luiz Inasio Lula da Silva, predsednik Brazila, i Sajmon Stil, izvršni sekretar UN za klimatske promene, pokušali da podstaknu države u finalizaciji svojih nacionalnih klimatskih planova, tzv. nacionalno određenih doprinosa, do 2035. godine. Rok za dostavljanje ovih klimatskih ciljeva je bio 10. februar ove godine, a rezultat je bio poražavajući – 13 od 195 država je ispoštovalo zadati rok. Stilu tada nije preostalo ništa drugo, nego da produži rok za dostavljanje planova na kraj septembra i da se nada da će njegovi apeli uroditi plodom.

Klimatski samit u Njujorku, koji je održan 24. septembra i okupio oko 100 država i 40 predsednika država i vlada, je pokazao koliko države potpisnice Pariskog sporazuma (ne)napreduju u pripremi svojih klimatskih planova. Antonio Gutereš je izjavio da postoji rizik da rast globalne temperature neće stati na 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period i da „nauka zahteva akciju” od država. Stil nije ništa optimističniji u tom pogledu i smatra da nacionalni klimatski planovi do 2035. neće biti dovoljni da bi se rast temperature zaustavio na 1,5. Ono što ohrabruje, po Stilovom mišljenju, su ekonomski pokazatelji koji govore da rastu investicije u sektor zelene energije.

U 2024. godini ulaganja u čistu energiju iznosila su 2,2 biliona dolara, što je dva puta više od ulaganja u fosilna goriva. Kina prednjači sa investicijama u oba sektora, a imajući u vidu da je odgovorna za oko 30% svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte, iščekivali su se njeni planovi na klimatskom samitu u Njujorku. Kineski predsednik Si Đinping je izjavio da Kina planira da smanji emisije gasova za sedam do 10 odsto do 2035. godine.

U kojoj meri su države nedovoljno ozbiljno radile na pripremi klimatskih planova, pokazuje podatak da države koje su dostavile i/ili predstavile svoje planove pre ili na samitu u Njujorku emituju oko 50% gasova sa efektom staklene bašte. Taj procenat nije značajno porastao nakon zadnjeg roka za dostavljanje planova 30. septembra, do kada je još oko 10 država ispunilo svoju obavezu pred COP30.

Klimatski samit je pokazao i da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nastavlja sa potkopavanjem globalnih napora koji su usmereni ka ublažavanju posledica klimatskih promena koje naziva „najvećom prevarom ikada”.

Evropska unija (EU) za to vreme ne uspeva da obezbedi jedinstvo unutar svojih redova kako bi se formulisao klimatski plan do 2035. godine. S obzirom da se EU obavezala na postizanje klimatske neutralnosti do 2050.usvajanjem Evropskog zelenog dogovora i Evropskog zakona o klimi, emisija gasova bi morala da bude smanjena za 74 do 78% do 2035. godine. Međutim, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen je izjavila da EU planira da smanji emisije gasova između 66,25 i 72,5% i da će klimatski plan biti finalizovan do COP30. Evidentno je da aktuelni saziv EK ne uspeva da obezbedi jedinstvo između država članica u pogledu poštovanja obaveza iz Evropskog zelenog dogovora. Štaviše, stranke desnog centra zagovaraju deregulaciju u ovom pogledu čime podrivaju sve ono što su uradili u prethodnom sazivu EK, a radikalna desnica poziva na odbacivanje Evropskog zelenog dogovora.

Dok Sajmon Stil naglašava da su COP30 i prateći klimatski planovi država potpisnica Pariskog sporazuma samo deo procesa, podaci pokazuju da aktuelne politike vode ka zagrevanju od 2,7 stepena Celzijusa do kraja ovog veka. Ulaganja u sektor zelene energije rastu i duplo su veća od ulaganja u naftu, prirodni gas i ugalj, ali istraživanja govore i da zemlje rade na uvećanju proizvodnje fosilnih goriva.

Obeshrabrujući podaci se ređaju i tako dočekujemo COP30 u novembru.