Centar za Zelene Politike poziva sve zainteresovane da se prijave na Školu Zelene Politike, intenzivan edukativni program koji promišlja i istražuje ekološke, socijalne, demokratske i ekonomske aspekte zelene politike. Centar za zelene politike je udruženje građana koje se bavi obrazovanjem, informisanjem, razvojem i promocijom zelenih politika i zelene ideje. Školu Zelene Politike organizujemo uz podršku fondacije „Hajnrih Bel".
🔎 Šta je zelena politika? Zelena politika je politički i društveni pristup koji povezuje ekološku mudrost, društvenu pravdu i demokratiju. Njeni temelji su održivost, zaštita prirodnih resursa, borba protiv klimatskih promena, ekonomska pravda, nenasilje, antiimperijalizam, rodna ravnopravnost kao i učešće građana u donošenju odluka. Zelena politika prepoznaje da ekološka kriza nije odvojena od ekonomskih i društvenih nejednakosti, već da su one deo istog sistema koji je potrebno menjati.
🔎 Šta te očekuje? ✅ Petnaest predavanja i interaktivnih radionica ✅ Ekskurzija i više edukativnih izleta ✅ Debatne i praktične sesije za razvijanje političkih i aktivističkih veština ✅ Ostvarivanje kontakta sa stručnjacima, aktivistima i političarima
Tokom trajanja škole obradićemo teme poput istorije i osnovnih vrednosti zelene politike, granica kapitala, socio-ekonomskih prava, stanovanja, obrazovanja, zdravstva, radnih prava i platformskog rada, feminizacije politike, bezbednosti i međunarodne politike, zaštite životne sredine, klimatskih promena, energetike, mobilnosti, utopijskih politika, kao i zelene real-politike, a biće o otvorenih sesija za razmenu između učesnika.
🎯 Za koga je program namenjen? Za sve koji žele da steknu znanja i veštine u oblasti političke ekologije, društvene pravde i demokratije i generalno zelene politike, bilo da dolaze iz aktivističkih pokreta, organizacija civilnog društva, akademskih krugova ili jednostavno žele da se uključe u borbu za održivu i pravednu budućnost.
Program će se odvijati uživo u Beogradu u periodu od sredine aprila do kraja juna i od početka septembra do kraja novembra. Predavanja i radionice biće realizovane jednom u dve nedelje u trajnju od 2-3 sata.
Udruženja izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti i ograničene mogućnosti javnosti i stručnih aktera da učestvuju u procesu izrade novog Zakona o zaštiti vazduha. Uprkos njegovom značaju za zdravlje i kvalitet života građana Srbije, proces donošenja zakona nije sproveden u skladu sa važećim propisima, dok predložene izmene ne rešavaju ključne probleme u oblasti monitoringa kvaliteta vazduha, pravovremenog reagovanja na incidente, nadzora i sankcionisanja zagađivača.
Nepoštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti
Javna rasprava o Nacrtu zakona, započeta 15. januara 2025. godine, organizovana je uz poštovanje minimalnih standarda za uključivanje javnosti. Imajući u vidu ozbiljnost problema zagađenja vazduha u Srbiji, smatramo da period od 20 dana nije dovoljan za sveobuhvatnu analizu i diskusiju o predloženim rešenjima i da organizovanje samo jedne, hibridne javne prezentacije u Beogradu nije dovoljno. Prema poslednjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, pripremljenom od strane Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je prekomerno zagađen u više od 20 gradova i opština širom Srbije, dok je prezentacija organizovana samo u Beogradu.
Nepravilnosti u vođenju procesa
Proces izrade Nacrta zakona započet je u februaru 2024. godine, a u Radnoj grupi za njegovu izradu mesta su dobile samo dve organizacije civilnog društva, izabrane putem konkursa sa uslovima koji su unapred isključili pojedina udruženja s dokazanom ekspertizom i dugogodišnjim doprinosom u borbi za čist vazduh. Na taj način, već u početnoj fazi izrade zakona, zainteresovana javnost bila je faktički isključena iz procesa.
Dodatnu konfuziju izazvalo je i sprovođenje ranog javnog uvida, i to samo za deo Nacrta zakona u novembru 2024. godine. Do sada se nikada nije dogodilo da se konsultacije organizuju o delu zakona, dok se praksa javnog uvida primenjuje isključivo na dokumente prostornog i urbanističkog planiranja. Proces konsultacija, kakav je predviđen u pripremi ovako značajnog propisa, sproveden je suprotno propisima, a Ministarstvo zaštite životne sredine nije izradilo analizu efekata propisa, dok polazne osnove ne sadrže minimalne elemente propisane zakonom. Bilo je potrebno utvrditi i obrazložiti probleme koji su doveli do postojećeg stanja, kako bi se iz takve analize izvukli odgovarajući zaključci, a potom pretočili u zakonska rešenja koja će doprineti otklanjanju problema. Iz analize koje je priložena uz Nacrt zakona ne može se zaključiti šta su uzroci problema već su samo površno objašnjene posledice, bez utvrđivanja uzročno-posledične veze.
Ključni problemi koji ostaju nerešeni
Uprkos novom zakonskom okviru, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha i dalje ostaju nerešena:
1. Lokalni monitoring kvaliteta vazduha
Predloženi Nacrt zakona i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg, sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija u vazduhu.
2. Merenja posebne namene u hitnim situacijama
Novi zakon predviđa rok od čak pet dana za nadležne organe da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene u slučaju ekoloških incidenata, poput požara na deponijama, a proces odlučivanja nepotrebno komplikuje. U praksi, to znači da merenje može biti sprovedeno tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja, kada su koncentracije zagađujućih materija već vraćene u dozvoljene granice.
3. Nacionalni plan za smanjenje emisija
Predloženo je brisanje odredaba koje definišu ovaj ključni instrument za smanjenje zagađenja iz termoelektrana. Ovaj predlog je naročito problematičan imajući u vidu da termoelektrane ,,Elektroprivrede Srbije” već sedam godina emituju četiri do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog čime ugrožavaju zdravlje građana.
4. Nadzor i kaznene odredbe zakona
Propuštena je prilika da se propišu šira ovlašćenja inspekcije koja će joj omogućiti efikasno i preventivno delovanje. U praksi, inspekcija često propušta da sprovede aktivnosti ukazujući da nema nadležnosti da deluje u skladu sa Zakon o zaštiti vazduha. Isto tako, ni represivni mehanizmi koji bi trebalo da se ogledaju u strožijim kaznama za zagađivače ne predviđaju sankcije za svako kršenje obaveze ni od strane operatera, a još manje od strane odgovornih lica u državnim organima. To znači da će se veliki broj obaveza koji imaju operateri i nadležni organi svesti samo na njihovu “dobru volju”, jer sankcija za nepostupanje nema.
5. Zainteresovana javnost nije više zainteresovana
Iako odredbe prethodnog zakona, pored definicije pojma ,,zainteresovana javnost” nisu dalje predviđale prava i obaveze, nije opravdano da se ovaj pojam ukloni iz novog zakona, već je potrebno da se, upravo suprotno, ovim i posebnim zakonima, omogući ostvarivanje prava na pristup pravdi i prava na učešće u postupcima donošenja odluka zainteresovanoj javnosti, što je učinjeno u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha EU.
Građani zaslužuju bolji zakon
Građanima i građankama Srbije potreban je zakon koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno zadovoljava zahteve za usklađivanjem sa EU zakonodavstvom. Evropska unija je 2024. usvojila novu Direktivu o kvalitetu vazduha a Ministarstvo zašttie životne sredine tek sada pred javnost stavlja novi zakon kojim se tek delimično obezbeđuje usklađenost sa Direktivom iz 2008. godine. Podaci o zagađenju i efektima po zdravlje ljudi dovoljno govore o tome šta je urađeno u prethodnih 16 godina.
Potpisnice saopštenja:
Beogradska otvorena škola, Beograd
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Beograd
Društvo mladih istraživača, Bor
Novi put, Kraljevo
Lokalni odgovor, Valjevo
Tim 42, Leskovac
Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem), Beograd
Centar za zelene politike i UG Ulice za bicikliste pozivaju vas na predavanje i razgovor sa profesorom Milošem Mladenovićem “Od grada za automobile, do funkcionalne urbane mobilnosti za SVE!”. Predavanje i razgovor će biti održani u utorak, 19. novembra od 18h u prostorijama Impact Huba u Beogradu, Makedonska 21.
Gužva i kolaps prve su asocijacije na saobraćaj u Beogradu. Na teritoriji grada Beograd u 2023. godini registrovano je 687.858 automobila, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu i nastavak trenda stalnog rasta broja automobila.
Spor, loš, skup, nepouzdan, gužva, zagađenje - samo su neke od asocijacija stanovnika Beograda kada se pomene javni prevoz. Prosečna brzina javnog prevoza u Beogradu je za 15 godina pala sa 14.78 km na 13.26 km. Vozila su stara i neodržavana. Linije su često nepovezane, dok veliki broj građana izbegava da plaća javni prevoz. Pa ipak, najveći broj putovanja u Beogradu se obavi javnim prevozom, što predstavlja dobru početnu tačku.
Sa druge strane ostali vidovi mobilnosti gotovo su zanemareni, a umesto glomaznih automobila, gradovi bi mogli da budu puni vozila koja su i do sto puta lakša i efikasnija u potrošnji goriva. Tokom predavanja biće obrađene teme zašto je saobraćaj u Beogradu spor, kako ga ubrzati, a kako promeniti i da li postoje dodirne tačke između Beograda i Helsinkija.
Dr Miloš Mladenović je vanredni profesor na Univerzitetu Alto u Helsinkiju, na odeljenju za prostorno planiranje i saobraćajno inženjerstvo. Nakon završenog Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, doktorirao je na Tehnološkom institutu u Virdžiniji, SAD.
Beogradska kancelarija Fondacije Hajnrih Bel i Centar za zelene politike vas pozivaju na promociju i javnu diskusiju povodom objavljivanja knjige Here, at last. Pathways of Green Politics in the Western Balkans autora Vedrana Horvata. Ovo izdanje Fondacije Hajnrih Bel bavi se istorijskim prikazom razvoja zelenih politika na Zapadnom Balkanu i predstavlja glavne aktere koji su bili njihovi nosioci. Autor knjige postavlja brojna pitanja , a neka od njih će biti i tema javne diskusije: Šta je izazvalo pojavu zelenih inicijativa na Zapadnom Balkanu? Iz kojih sfera društvenog života dolaze akteri koji su postali glavni nosioci zelenih politika u regionu? Zbog čega su u nekim državama, poput Srbije i Crne Gore, zelene inicijative uspele da se razviju u relativno uspešne političe partije, a u drugima ne nekima se takvi razvoji ne mogu identifikovati? U kojoj meri je iskustvo stranke Možemo! iz Hrvatske uticalo na razvoj zelenih politika u regionu? Na koji način se razumevanje koncepta i pojma „zelene politike“ razlikuje u Hrvatskoj i Evropskoj uniji, i na Zapadnom Balkanu?
Promocija knjige i javna diskusija će se održati 28. oktobra 2024. u 18 časova u Kulturnom centru Grad, Braće Krsmanović 4, Beograd. Na promociji i javnoj diskusiji će govoriti:
Vedran Horvat, autor knjige i izvršni direktor Instituta za političku ekologiju iz Zagreba
Biljana Đorđević, ko-predsednica Zeleno-levog fronta i narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije
Iva Ivšić, odbornica u Gradskoj skupštini Grada Zagreba i članica stranke Možemo!
Predrag Momčilović, direktor Centra za zelene politike iz Beograda
Diskusiju će moderirati Srđan Hercigonja, programski koordinator u Fondaciji Hajnrih Bel u Beogradu.
Predstavnici Centra za zelene politike učestvovali su na Zelenoj akademiji koja je od 24. do 28. avgusta 2024. održana u Komiži na ostrvu Vis.
Ovogodišnja akademija pod nazivom „Stay with the trouble!” inspiririsanim delom Done Heravej, okupila je oko 100 učesnika iz regije, Evrope i ostatka sveta koji su imali priliku da razgovaraju o borbi za očuvanje javnih dobara, kvalitetnim i dostupnim javnim uslugama, politici odrasta, demokratiji i municipalizmu, energetskoj tranziciji i širenju ekstraktivizma.
Matthias Schmelzer, Melanie Rieback, Tine De Moor, Bayo Akomolafe su neki od govornika koji su posvetili pažnju izgradnji novih praksi, zajednica i platformi za saradnju koji bi omogućili transformaciju sistema i ostvarivanju održivost u ovom periodu višestrukih kriza.
Posebna pažnja na akademiji je posvećena problematici novog ekstrativizma. Učesnici iz Latinske Amerike podelili su iskustva borbe protiv ekstrativizma, tokom drugog dan bilo je više reči o novim industrijskim politikama i kako utiču na ekstrativizam. Završnog dana fokus je bio na regionalnim borbama, a među sjajnim govornicima o problemu ekstrativizma u Srbiji pričao je i naš Predrag Momčilović.
Učesnici akademije su imali priliku da posete i Školu društvene autonomije (Island School of Social Autonomy: ISSA), kao i da pogledaju dokumentarac „Neptunova nevera” o prošlosti i budućnosti života lokalne zajednice na Visu.
Institut za političku ekologiju iz Zagreba organizovao je ovogodišnju Zelenu akademiju u saradnji sa Green European Foundation, Heinrich Boell Stiftungom, Rosa Luxemburg Stiftungom, Transnational Institutom, a podršku su pružile iz organizacije iz Srbije – Centar za zelene politike i Zajedničko.
Prevod publikacije “Geopolitika Evrope nakon rasta” otvara brojna pitanja o vezi između ekonomskog rasta i geopolitičke snage. Ukoliko želimo da izbegnemo ekološku i klimatsku katastrofu, Evropa mora krenuti putem koji nije isključivo fokusiran za ekonomski rast već na dobrobit ljudi i prirode. Sa druge strane izostanak rasta može kreirati izluziju geopolitičke slabosti i otvoriti prostor za nove krize i ratove. Ova publikacija nije najprijatnija za čitanje i postavlja neugodna pitanja koja nam mogu biti od koristi u osmišljavanju nove geopolitike koja nije bazirana na rastu.
Pre par večeri sa prijateljem sam šetao gradom i taman smo krenuli kući prelazeći pešački prelaz preko Takovske ulice kod republičke skupštine imali smo šta i da vidimo. Neposredno iza skupštine na fasadi jedne od zgrada postavljena je nova ogromna led reklama, čija svetla u potpunosti dominiraju urbanim pejzažom i lako odvlače pažnju pa gotovo da zaboravite gde ste i krenuli.
Novopostavljena led reklama na zgradi na uglu Kosovske i Takovske ulice dominira svojom veličinom koja ide barem desetak metara u širinu i dvadesetak metara u visinu.
Od svetla ove reklame sve ostalo pada u drugi plan, pa i zgrada skupštine koja je zaštićena kao spomenik kulture. Simptomatično je što je baš na ovoj lokaciji u samom centru grada postavljena ova džinovska reklama i dosta govori o tendencijama urbanog razvoja.
Najnoviji led reklama samo je vrhunac trenda koji je u Beogradu i Srbiji prisutan već godinama.
Trend monetizacije javnog prostora i javne infrastrukture koji pojedincima donosi korist, a većini stanovništva samo zagađenje.
Vizuelno i svetlosno zagađenje iako im se ne pridaje pažnja kao zagađenju vazduha ili vode, takođe su zagađenja i negativno utiču na ljudsko psihofizičko zdravlje ljudi, a dovode do izmene životnog ciklusa životinja koje žive u gradovima.
Gradovi su sami po sebi veliki izvor svetlosti, a bilbordi i reklame samo još dodatno tu svetlost pojačavaju.
Odavno u većim gradovima nije moguće videti zvezde usled svetlosnog zagađenja, ali sad gotovo da nije moguće videti ni zgrade u pozadini od bilborda ili treptećih reklama za kladionice.
Svetlosno zagađenja utiče na kvalitet sna stanovnika grad, a i na životni ciklus životinja poput insekata, slepih miševa i ptica koje sa nama dele ovaj grad, a na čije se postojanje često zaboravlja.
Uz to ovakve svetleće reklame koriste velike količine energije i time doprinose i zagađenju i emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Osim svetlosnog tu je i vizuelno zagađenje grada svim tim led i neonskim reklamama i bilbordima koji vas čekaju pored puta.
Za razliku od nekih drugih oblika reklamiranja koje možda i možete izbeći, instalacijom adblokera na kompjuteru ili izbegavanjem pojedinih TV programa ili časopisa, ove reklame ne možete izbeći.
Često se koristi izgovor da se one nalaze na privatnom vlasništvu ili da donose prihod gradu, ali zapravo ove reklame samo parazitiraju od javne infrastrukture.
Pa se najčešće nalaze pored prometnih saobraćajnica čijoj izgradnji nisu doprinele, a što je saobraćajnica prometnija to je i najam veći.
Dominacija reklama koje se nalaze na svakom ćošku grada jasan je pokazatelj da kreatori urbanih politika ne žele da grad bude dobar za sve njegove građane i građanke, već da žele sve stanovnike da pretvore u potrošače.
Po mogućstvu poslušne potrošače koji preko dana idu na posao u slobodno vreme kupuju i ne bune se.
Tako sa ove reklame vas pozivaju da kupite prečišćivače vazduha i zaštitite sebe i porodicu.
Umesto na borbu da čist vazduh bude osnovno ljudsko pravo, reklama vas poziva na kupovinu čime čist vazduh postaje roba, a vi samo potrošač.
A da li može drugačije? Pa moguće je i sve više gradova širom sveta ulazi u borbu i zabranjuje reklamiranje u javnom prostoru.
A istraživanja iz ovih gradova kažu da su građani zadovoljni ovom odlukom i da žive srećnije. Zamislite kada bi u Beogradu na mestu svakog bilborda bilo po jedno drvo, a umesto reklama koje samo naružuje fasade, zeleni zidovi, grad bi bio mnogo lepše, čistije i srećnije mesto za život.
Publikacija "O zelenoj ideji, i zelenim politikama" nudi pregled osnovnih zelenih vrednosti i politika, uz opis odnosa ovih politika sa drugim bliskim idejama. Dat je prikaz nekih od najvećih globalnih izazova današnjice i kako zelene politike mogu doprineti rešavanju ovih izazova. Publikacija nas zove da uskočimo u zečju rupu i otkrijemo čitav prostor neslućenih mogućnosti. Dekolonizujemo maštu. Održiv i pravedan svet tada postaje moguć.
Centar za zelene politike vas poziva na panel diskusiju i razgovor o tome kako učiniti javni prevoz u Beogradu funkcionalnijim, priuštivijim i održivijim. Panel će biti održan u nedelju, 10. decembra od 17h u prostorijama Impact Huba u Beogradu, Makedonska 21.
Spor, loš, skup, nepouzdan, gužva, zagađenje - samo su neke od asocijacija stanovnika Beograda kada se pomene javni prevoz. Prosečna brzina javnog prevoza u Beogradu je za 15 godina pala sa 14.78 km na 13.26 km. Vozila su stara i neodržavana, sa prosečnom starošću autobusa od preko 10 godina, a tramvaja i preko 30 godina. Linije su često nepovezane, dok veliki broj građana zbog visoke cene prevoza izbegava da plaća javni prevoz. Pa ipak, najveći broj putovanja u Beogradu se obavi javnim prevozom, što predstavlja dobru početnu tačku.
U susret lokalnim izborima, koji se održavaju 17. decembra, na panelu ćemo razgovarati o tome kako unaprediti javni prevoz u Beogradu. Iznećemo predloge o mogućnostima za nove žute trake, nove tramvajske linije, a gde nam je potrebno uvođenje novih vidova javnog prevoza. Na panelu će biti prezentovan i model potpuno javno subvencionisanog prevoza u Beogradu. Takođe, pričaćemo i o iskustvima drugih gradova i kako su rešavali saobraćajna pitanja.
Ova debata se realizuje se u sklopu saradnje sa Fondacijom Hainrih Bel.
Na panelu će govoriti:
Dobrica Veselinović – Nosilac liste "Srbija protiv nasilja" na lokalnim izborima u Beogradu Zoran Bukvić – Zeleno levi front koordinator grupe za saobraćaj Dr Miloš Mladenović - vanredni profesor na Univerzitetu Aalto u Helsinkiju, na odeljenju za saobraćajno inženjerstvo
Moderator: Predrag Momčilović – Centar za zelene politike
Ova publikacija daje kratak pregled metala i retkih zemalja, potrebnih za zelenu i digitalnu tranziciju i smernice o tome šta je potrebno uraditi kako bi se uspostavila što je moguće više kružna ekonomija ovih metala.
Publikacija se osvrće na određene održive, ali i neodržive prakse kada je u pitanju eksploatacija, ali i upotreba ovih metala.
Na kraju je napravljen dugačak spisak predloga šta sve može da se učini na različitim nivoima kako bi se ovi metali što održivije upotrebljavali.
Ovu publikaciju je objavila Zelena evropska fondacija uz podršku Centra za zelenu politiku i finansijsku podršku Evropskog parlamenta Zelenoj evropskoj fondaciji.
